Na skoro proljetni dan nas 22-je se uputilo iz Gata u Božićno selo. Kako smo se na početku staze našli sa članovima PD Imber, vodičku palicu prepustamo njihovom vodiču pripravniku Karlu. Laganim korakom smo se uputili do crkve svetog Roka i dalje građenom stazom do prevoja Rašeljka. Iako san bila metla, čula san negodovanje kako se nosi brdo robe (tako je pisalo u objavi), a gotovo smo svi penjali u kratkim rukavima. Sa nama na turi je bilo i troje dice kojima je bilo jako dosadno kad smo na Rašeljici napravili ozbiljniju pauzu. Kako je to bila najviša točka današnjeg izleta, odlučili smo da je prikladno mjesto za zajedničku sliju. Okupani suncem, odmarali smo se i gledali otoke ispred nas (Mišo će ih sigurno naborjit u svom izvještaju pa neću ponavljat šta smo sve vidili). Kad smo prešli na drugu stranu Mosora, zima je lagano počela pokazivati zube. U veseloj atmosferi spuštalo smo se do Doca. Tamo su nas čekala tri vozila (fala Matku i kombiju od Imbera) što su nam skratili muke i poštedili nas hodanja po asfaltu do Božićnog sela. U Božićno selo smo stigli nešto prije 16:30. Noć je taman počela padat. Lipo smo se smrzli dok smo čekali red za ulaznice, pa red za kuvano vino i kobasice. Temperatura je bila niska, nije bilo ni daška vitra, ali cvokotanja nije falilo. Nakon dvi ure vrimena uputili smo se svi skupa do svojih auta. U Gatima, di smo se i našli, tu smo se i rastali.
Fala šta ste bili dio ove ove zimske adventske priče. Sretan Božić i sve naj u Novoj.
