Dolina Neretve nije samo za mandarine: umirovljenik iz Rogotina otkriva slatko-slanu tajnu svog uspjeha

Stipe Damić, umirovljenik iz Rogotina, proizvodi najbolje maslinovo ulje u Dalmaciji.

Ne, ne pretjerujemo, njegovi maslinici blizu ušća Neretve prošle su godine dali kvalitetan plod od kojega je Stipe napravio maslinovo ulje nagrađeno na ovogodišnjem Noćnjaku održanom u Jelsi na Hvaru.

S nagradama i priznanjem za najbolje blago ekstradjevičansko maslinovo ulje sljubljenih sorti, vratio se u Rogotin otkrivši nam na koji način proizvodi tako dobro maslinovo ulje.

Čini se da je tajna upravo u spoju slatkoga i slanoga. Slatke i slane vode i zraka koji se miješaju u njegovim maslinama na ušću Neretve.

Kako je sve počelo?

Stipe je najprije imao osamnaest maslina koje su mu bile hobi. Zatim je zasadio šezdeset komada i tu je već počela intenzivnija proizvodnja kvalitetnog maslinova ulja da bi sada imao ukupno 640 stabala maslina. U masliniku radi čitava obitelj.

Trenutačno se provodi takozvano prstenovanje maslina koje ih tjera da bolje rode.

– Sokovi masline idu kroz deblo i vraćaju se kroz koru. Prstenom na maslini prekidamo to kolanje jer sva hrana koja uđe kroz deblo ne vraća se natrag već ostaje gore što pridonosi obilnom urodu – kaže Stipe.

Masline su stare osam godina. Tu su leccino, frantoio, coratina i pendolino. Pendolino je sitnica koja je inače oprašivač drugim maslinama, pojašnjava nam Stipe dok obilazimo njegov maslinik.

Treba znati prešati

Masline jako dobro rode. Prošle su godine dale preko osam tona kvalitetnih plodova. A da bi ulje bilo šampionsko, uz kvalitetnu maslinu potrebno je i kvalitetno prešanje.

Naš sugovornik svoje masline prerađuje u uljari u Opuzenu i iznimno je zadovoljan, što potvrđuju i nagrade i priznanja kojima se okitio, jer je prošle godine dobio zlatnu medalju za maslinovo ulje od sorte coratina.

Veliko je to priznanje njegovom radu, ali i dolini Neretve koja je do sada uglavnom bila mandarinska regija, a sada sve više postaje i maslinarska.

– Ako je više sorta maslina koje se spoje u ulju, govorimo o sljubljenom maslinovu ulju. Inače, ja ulje razdvajam jer od svake vrste ima drukčiji okus i aromu. Coratina je grkasta, frantoio isto tako, dok je leccino najpitkije i najblaže. Kada sam slao na analizu izmiješao sam te tri vrste – rekao nam je Stipe.

Upravo su to prepoznali prilikom ocjenjivanja i njemu jedinom u Dalmaciji dali to priznanje.

Bere se samo ručno

Prošle je godine Stipe Damić proizveo tisuću litara kvalitetnog maslinova ulja, što potvrđuje da je godina bila rodna. Randman – postotak ulja na kilogram je bio preko dvadeset posto.

Pojašnjava nam da randman ovisi o vremenu kada se maslina bere. Ako se bere iza kiše randman je niži, zato je najbolje brati masline kada je burovito vrijeme, govori nam Stipe.

A on masline bere isključivo ručno jer se strojnom berbom oštećuje plod, koji odmah počne fermentirati, pa je kvaliteta ulja slabija.

U masliniku je puno posla, prošle je godine Stipe masline brao čitavi mjesec dana. Ipak kada se plodovi beru, trud se zaboravi. To je radost i veselje, kazuje Stipe kojemu su se mnogi čudili kada je krenuo u maslinarstvo.

– Kod nas ljudi misle da treba samo saditi mandarine. A takvo je mišljenje u čitavom primorju da masline ne mogu u dolini Neretve, ali eto vidite da mogu rasti i kvalitetno ulje proizvoditi, priča nam Stipe dok obilazimo maslinik.

– Moj cilj je bio da promoviram Neretvu kao maslinarsku regiju i uspio sam u tome – zaključio je Stipe Damić.

 

Tekst: Stanislav Soldo
Foto: Denis Jerković / Hanza Media
maslina.slobodnadalmacija.hr