Tekst koji se na današnji dan, Majčin dan, najviše dijeli po društvenim mrežama. Vrijedi pročitati.
MATERI ❤
Di san se ja rodia, zvali vi to Dalmacijom il vlaškin selon, postoji samo jedno upravno-političko-naredbeno biće koje se sluša.
Ono je poviše kriznih i civilnih stožera, poviše državne i crkvene vlasti.
To biće, pomalo i mitološko, je Mater.
Ne mama, ono po fino. Ne majka, ono milo, al s poštovanjen.
Baš Mater, s onin malo grubin R na kraju.
Mater se ne postaje samo rađanjen, ma kakvi.
Mater je proces, nekakva sinergija vrlina iz mitoloških priča o našin prababama, galame slične zvuku krda bizona, strpljenja lava dok lovi. Mater je Šerlok Holms u fudranoj jaketi za oko kuće.
Mater se stvara s vrimenon. Recimo, nemoš bit mater ako nisi skupia bar tri poštapalice od svoje matere i od baba s obe strane, bar po jednu. Nemoš bit Mater ako nisi štagod tog ponašanja pokupia.
Mater ti je tablica dozvoljenog ponašanja, a u tablici postoje samo dvi opcije:
1. Moš
2. Nemoš jer san ja tako rekla
Druga opcija se ne propituje, bar do šesneste godine, odnosno dok i sam ne naučiš bar jednu babinu izreku da bi moga parirat Materi u raspravi. Tu raspravu gubiš, al svaki pokušaj se računa. Mater ti to broji i po tome konta kad si spreman za jedno MOŠ.
Ako ti je Mater u raspravi rekla “Ja san te rodila” to ti je ko Veto, tu gubiš sve daljnje argumente i pravo izglasavanja.
Al, Mater ti je prijatelj zapravo. Vjerojatno najveći prijatelj kojeg ćeš ikad imat. Ona te je od prvog dana odgajala tako da ne radiš sranja, da živiš pošteno i da činiš stvari kojih se ne moraš sramit i skrivat ih.
Krit nešto od Matere ti je ka da sebi pinjuron kopaš grob. Mater to vidi na tebi i saznat će prije il kasnije. Matere imaju nevjerojatan dotok informacija, to svako Materino dite zna.
Više se bojiš Materine kazne za laganje, nego ičega. Al kad Materi odma kažeš sranje koje si napravija, njen pogled ti je dosta da ga više nikad ne ponoviš. I nećeš u kaznu, dosta ti je šta te nako odmirila. Znaš sve bez riči.
Mater te poljubi za laku noć, svaku noć.
I onda ti kaže: Goni leć.
S Materon nema ništa na pola.
S Materon se zajebaješ ko da sidi s tebon u klupi. Kad je Mater ljuta ne ulaziš u tu prostoriju, a kamol’ ostavljaš mrve od kruva nakon sendvića.
Mater je sposobna zalipit ti šlape za noge super bondon, ako ti više od tri puta u danu kaže da se obuješ.
Mater će te ostavit da sidiš od 2 do 5 dok ne pojideš taj ručak, volila ga il ne volila.
Mater ti neće navečer pisat domaći zadnji čas jer si ga zaboravia, nego te šalje u školu bez njega i kad kažeš da si dobia minus nadoda “E neka ti!” Gore ti je to od deset minusa.
Mater ti kaže deset puta: ne divljaj i ne penji se na sanduk od cipela. Neće ti ga Mater sklanjat, ne boj se. Mater će ti kad padneš samo slavodobitno reć “Rekla san ti!” To te boli više nego modrica.
Mater će te pustit da s najtupljin nožen rižeš kruv deset minuta pa ti tek onda dodat pravi nož.
Mater nikad neće napravit nešto umisto tebe, al je uvik poviše glave ko utvara il oni glas iz bigbradera pa broji i navigava.
Mater je svakom Materinom ditetu bar sedan puta dnevno naporna.
Svako Materino dite ne priča s Materon bar dva od sedan dana tjedna.
Al, pitaj bilo koje Materino dite, bilo di i bilo kada. Svako, baš svako, Materino dite zna di je Materina slaba točka.
Di joj je i cili svit.
U očima njenog diteta.❤
