PAVLOVIĆU, ĐOKO, GUŠIŠ ME!!
Prije nekoliko dana zapuhala je nejaka bura. Bila je dovoljna da podigne ugljenu prašinu sa hrpa u Luci. Krenuo sam nekim poslom u donji dio grada (kod pošte). Odmah sam osjetio gušenje, jer moja napadnuta pluća odmah detektiraju opasne ugljene čestice. Morao sam se isti čas okrenuti odakle sam i došao.
Dakle Đoko, prijatelju od malih nogu, molim Te da odmah obustaviš sve aktivnosti na uglju, jer ja to ne mogu podnijeti. Siguran sam da u ovom gradu nisam sam. To Ti pobliže može objasniti cijenjena doktorica Buba, Tvoja supruga. Nadam se da ćeš uslišiti ovaj moj vapaj. Ne trebam ti niti spominjati šta bi nam radila termoelektrana na ugalj, koju ti uporno ovih dana zagovaraš. Ako ne budeš imao sluha za ovaj problem , ja ću biti prisiljen na otvorenu i bespoštednu borbu za život, u kojoj bi mi Ti nažalost bio smrtni neprijatelj!
Prijateljski pozdrav!
Zdravko Srzentić
