Zabava

‘Vište’ mala: Ploče su sve. Lađe su sve.

Uvik. Lito se dijelilo na dio lita prije lađa i onaj drugi – iza lađa. E, kad lađe prođu, lito već ide kraju. Ajd’ još Gospa. Al’ to ti ga je to. Već lagano se valja spremat za školu.

Tako je bilo kad sam bila mala. Nešto i ja skupila godina. Stigla vrimena godišnjeg. A ja nastavila lito računat po lađama. I godišnji uštimavat po tome. Ako, ne daj Bože, ne bi naštmala baš godišnji, užicala bi slobodan vikend da se nacrtam dole. Kako god. U noćnom ImoCkom busu bi se vozila točno 7:35 minuta, al’ bi stigla. Sve to u slučaju da nije išao susjed ili da ćaća u Tropicane (kafić) nije čuo da neko IĐE i da ima mista. 🤣

Često bi vukla svoj kofer s kolodvora i baš naletila na mater di ide kupit kruh u Stane. A nekad i na Stanu. 🤣 Uvik sam volila te lađe. Start u 17. Praćenje brodom. Brudet u plastičnim posudama. Klađenje ko će prvi. Komin gledat s Neretve. Mlado i staro s bengalkama. 🤣 U Pločama trčiš s broda da vidiš ko će prvi. E, onda odeš doma. Opet pojedeš nešto. I onda ideš ili Kum ili Mare.


I znam. Točno znam bez kojih stvari neće proć. Ovako.
Faithless – Insomnia
Rage against the machine – Killing in the name (puta dva. Kad policija dođe gasit glazbu ide još jednom. Da budem preciznija, drugi dio pjesme, onaj ‘Fu** you, I won’t do what you tell me’. I to a cappella varijanta 🤣)Rammstein – Du hast. Da ne zaboravim, sasvim rendom usred svega toga Mišo i ‘poljuuubi zemlju po kojoj hodaaaaaaaš’. Naravno, s rukama u zraku (!). Po klupama i klupicama. Ako čujem ‘Vište mala, di siiii?’ znam bez da se okrenem da je neko iz sestrine generacije. Sestrin nadimak je Višta. Odazivam se i na to. 🤷‍♀️🤣Negdje tada zagrlim svoju Ane, obično kad krene Rejđ ili Ramštajn nađemo put jedna do druge, a rečenica krene s: ‘Sićaš se ti…

-A?
– Ma ono kad smo slušali albume..
-Those who died are justifieeeeed…ova druga samo nastavi 🤣 Nikad smisleno ne završimo taj neki razgovor. Jer, Bože, Rejđ svira, a mi ćemo uvik imat 15. 🤣 (Moguće su varijacije od godine do godine, ali suština je ista).

I kad taj ‘spektakl’ ispred Kuma završi, ide ona ‘di ćemo sad?’ 🤣 Nekad odeš leć. Recimo, poslije imoCkog busa i cjelonoćnog drndanja. 🤣 Prošle godine sam poslije tog pitanja ‘di ćemo’ i čak prije kraja spektakla završila u Baćini. Jela odrezak koji je netko spremao. I prala – nemam pojma čije – zdjele u crvenoj vešti i sandalama od 12 cm. Skupa sa svojom rodicom iz Argentine koja se odlično uklopila. U PločamaN to nije teško. 🤣

Onda dodješ doma. Sidneš na balkon. Prije toga svratiš do friždera. Mater te nađe na balkonu i pita šta radiš. ‘Jeden dinju (kod nas je to lubenica, bostan ili pipun je ono žuto 🤣)’.
-‘Nemoj mi kapit okolo’. 🤦‍♀️🤣

Uvik isto. Al’ meni je to sve. Ploče su sve. Lađe su sve. ❤️ Ove godine, prvi put otkad je lađa i mene, neću bit na Neretvi.

Uf, mislim da će mi srce puknut danas. 😔

Tekst: Sanja Vištica/ukrali bez pitanja